DALMATINSKA TRADICIJA PJEVA

Gigo je napisao/la:

Živio Munjeni.

Evo otvorio bi sa tobom jednu temicu po pitanu zijadi, di su zijade
po mom dugogodišnjem saznanju ispivavane iz dva različita početka i
uvijek bile prihvačane pozitivno.Pa ako si za laganu polemiku ja ču
pisajuči približit,dočarat iz kojih sve slova početni znaju zijade čiste
caklene( srednje i duže) biti ispivane.

BOG.

More Gigo samo naprid, uvik volin pročitati čagod zanimljivo u vezi tića.

Evo moren ja koju rič i razmišljanje za početak.
Meni se čini da tu još uvik važi ona stara napolitanska škola od prije više od dvisto godin.
Talijanci su, prema svojoj onomatopejskoj vokalizaciji, ustanovili karakteristiku dzije u tri sloga:

Prvi slog: Pi (more biti dulji i kraći, ali uvik P mora biti jako kratko i jako naglašeno)

Drugi slog: Zi (čita se kratko i opet jako naglašeno Dzi, more biti produženo iii, ali vridi i Ciiii)

Treći slog: ooouu (čita se prvo kratko naglašeno o, drugo dugo silazno o, prvo uzlazno u i nastavak padajući u, koji tone i lagano izblidi)

Eto tako otprilike, uz ponešto odstupanja u duljini i amplitudi, ta tri sloga moraju biti u frazi dzije. Ja san se davno zarazija sa ton talijanskon napolitanskon školon i opison i sad kod svakog tića sa dobron dzijon čujen otprilike ta "slova" (namjerno san stavija ovo slova pod navodnike jer se onomatopejski gotovo nikad ne more bit izričit, uvik je to pomalo i stvar sluha, a di god se mozak upetlja more svašta ispast  )

MONSTRUMO je napisao/la:

Je istina, krivo sam se izrazio, "nema ulogu u stvaranju zvuka" ko kod nas ljudi pa ga dosta literature ni ne spominje u tom kontekstu. Ptice stvaraju zvuk u siringi.

Nema u stvaranju početnog zvučnog vala, ali u stvaranju dzije ima itekako. Napravi mali test, provaj zazviždati samo iz grla, bez da slomiš jezik ili napućiš usne  ...ne gre...el tako...  
Tako i tiću za dziju tribaju i larinks i jezik i kljun (plus jedan vrlo složeni neuromuskulatorni ciklus, koji tići nauče koristiti kroz vrime, slušajući starije tiće).

Teško je to rec sa sigurnošću, jerbo tici nemogu nama to rec. Nas larinks ima glasnice a ticije glasnice su u siringi, znaci njihov je govorni aparat spušten jako nisko. Oni simultalno mogu proizvodit vise glasova za razliku od nas, iako i neki rijetki ljudi to mogu.
Sta se učenja tice, ja sam 1000 posto uvjeren iz iskustva svoga i tudega da tic jednako dobro ako ne i bolje moze svladat željeni pjev (čitaj pravu zijadu) sa CD-a nego od žive tice. Zasto? Zato sta živi učitelj uvik ima neku određenu manu koju redovito prenosi mladima a učenje sa CD-om je čisto i bez mana. Eto i ti grdelini koje je Balta spominja uceni su na taj nacin tzv. GMO, a po ocjeni velikih ST mestara nikad nisu postojale lipse i duže zijade od tih. Da završim, ono sta nije uspilo nikad u povjesti učenjem sa živim učiteljem napravljeno je na "omraženi" GMO nacin vrlo brzo, učinkovito i u relativno velikom broju!

Nemore nan reći tić, ali more endoskop i elektroneuromiografija njegovog mišićnog sustava od pluća, preko bronha, siringe, traheje pa sve do jezika. Točno je, kod tića postoji odvojeni sustav mišićnog sklopa za obe bronhijalne grane, pa tako mišići koji upravljaju središnjim i postraničnim usminama u siringi (labia medialis et labia lateralis), te timpaniformnom membranom, to mogu raditi zasebno za livi i desni bronhijalni nastavak, a tić sa svojom neuromuskulatornom akcijom može koristiti oba zajedno ili pojedinačno, pa tako može stvarati dvi različite amplitudne i frekvencijske modulacije. No, ostaje činjenica da to sve opet mora doći u istu "cijev", u traheju. Kod dzije, uočeni su emg impulsi u svim tim područjima a također i neuromuskulatorna akcija i u predjelu glave i vrata tića, dakle nema nikakve sumnje, da bi izveja dziju, triba mu radit sve ono ča san gori naveja.(sabijeni zvučni val uobličava u traheji i pomoću larinksa i jezika, kljunom brzo dinamički mijenja frekventni opseg, a to upravo čujemo kao onaj kolombar kod dzije)
Ča se tiće učenja sa CD-a, teoretski ( u nekin, ajmo to tako reć, idealnin uvjetima) bi to tribalo biti bolje, jer će sa digitalno očišćenog i obrađenog snimka uvik čuti samo niku idealnu amplitudnu i frekvencijsku karakteristiku, dok bi kod živog tića, učitelja, moga pobrat i sve, ajmo tako uvjetno reć, nepoželjne zvukove. Ali, tu uvik, baš ka i u svemu, postoji veliki ali, dakle ali naš tić nije makina, on je isto samo tić, živo biće sa svojon genetikon i svojin individualnin karakteristikama, pa je moguće i da ka takav nekad bolje odreagira na živog učitelja nego na CD. Ako ništa drugo, onda zato jer i životinja osića, ima nike emocije, strahove i oponašanja. A te nike prirodne emocije mu more prinit samo živi tić, nije sve u čistoći pjeva, ima ništo i u vrckavosti, žestini, temperamentu, žudnji itd...

Daj mi samo jos reci ko je to radijo medicinsku "studiju" grdelina dok piva zijadu? I di se to more pročitat?

Nemaju samo grdelini dziju, vrlo slične mehanizme imaš u cilon nizu zebovki i ostalih tica pjevica. Potraži malo literaturu recimo od Andersona, ili još bolje Beckers and Suthers and Cate, oni su godinama vršili takva istraživanja i izbacili prilično publikacija. Pa recimo Goller i Larsen...itd...  

Samo Grdelin ima "zijadu" koju mi tražimo, sve ovo drugo grdelinase ne zanima jer je ili prekratko ili pregrezo, nije nikakvo čudo da je bas gardelin izabran za najdražeg pjevača. Volio bi da mi navedes link di ću pročitat bas tu studiju o "zijadi", mislim da sam to neću nać. I jos ako bi imali koju studiju o tome kako uspješnije naucit tu istu zijadu grdelina.
Nego reci mi jos koje ti pivanje drzis i ima li kakva zijada u tebe, bil se moglo cut stagod?
Zanima me jos dali i kako gardelin čuje kad mu puštamo relativno los snimak priko CD-a ili kasetofona ili mp3 ?

MONSTRUMO je napisao/la:

Nego reci mi jos koje ti pivanje drzis i ima li kakva zijada u tebe, bil se moglo cut stagod?

Trenutno nikakvo, ne držin ništa. Ja volin tića vidit i čut u prirodi.

MONSTRUMO je napisao/la:

Volio bi da mi navedes link di ću pročitat bas tu studiju o "zijadi", mislim da sam to neću nać.

Evo malo san ti ja potražija ( linčino   ), tu imaš poprilično dobro objašnjen taj mehanizam:

Klikni ovdje!


Dok san vrtija po tome, evo još jedne studije iste tematike, jako dobro obrađena.

Klikni i tu!


Dakle, u svitu postoji čak i novija literatura, ja san malo zaruzina, mora bi se ponovo malo aktivirat...

Čitao sam ja toga jako puno, ali odgovore na pitanja nisam dobio. Svi pričaju, udaraju teoriju ali mene zanima praksa, dakle na koji nacin doc do kvalitetna grdelina?
Imaš li ti osobno saznanja kako doc do toga i jesi li došao do toga? S obzirom da nemas grdelina u kući pitam se dali se odgovor na pitanje sam nameće ili ne? Nemoj se uvridit ali iza rjeci mora stat djelo.

MONSTRUMO je napisao/la:

Čitao sam ja toga jako puno, ali odgovore na pitanja nisam dobio. Svi pričaju, udaraju teoriju ali mene zanima praksa, dakle na koji nacin doc do kvalitetna grdelina?
Imaš li ti osobno saznanja kako doc do toga i jesi li došao do toga? S obzirom da nemas grdelina u kući pitam se dali se odgovor na pitanje sam nameće ili ne? Nemoj se uvridit ali iza rjeci mora stat djelo.

Slažen se, i mene zanima di pronać i poslušat kvalitetnog grdelina u prirodi. Onakve kakve san čuja u mladosti.

Hvala na odgovoru, sve si mi reka, neću te vise pilat. Pozdrav

Super tekstovi munjeni  

Živio Munjeni.

Evo ja ču nešto o zijadi njezinom početku koji po mom saznanju počinje
iz dva različita ispijeva.Neslužim se nikakvom literaturom več sam stečem
dojam sluhom kroz velika saslušanja vrsti zije i zijadi.Dosta unazad recimo30 god.
bilo je svudi za čuti,nači tiča od batudi tada su večinom batude bile iz taktova
ispivane sa dometom obične male pozitivne čiste zije i zijade prosiječne.Kod nas
južnije kad bi se spominjala pišem zijada uvijek bi se izražavala na usta kako
se i u večini čuje i to sa prvim slovom kojeg nemamo u abecedi.To slovo koje
nemamo u abecedi možda se može naj bliže poistovijetit sa dvama spojeni slova
DZ ,koje tvore slovo prvo pišem dzijadi.Nije to slučajno određeno več jer se veliki
broj obični zija i nekih zijadi čitko tako i čuju u početku.Takve zije manje i srednje zijade
večinom proizlaze iz pletiva taktova.Ima 15 god susričem Šibenčanina in on izgovara
kad je riječ o zijadi vizjada.Nisu sve zijade ni blizu ispivane u početku sa VI vizjada a
jako su se cijenile.Večinom batude iz pletiva melodiji vuču na kraju zijadu sa vi vizjada.
Želim reći da i jedna i druga vrst iz različitog početnog ispijeva je pozitivna.Znači zija
manja ili zijada sa slovom kojeg nemamo u abecedi i zijada ispivana vidziju.Ove zijade
o kojima govorim di počinju iz slova kojeg nemamo u abecedi a mi ga lako izgovaramo
jer tako i čujemo pojedine zijade imaju do u kraj uredan ispijev sride i kraja.

BOG.

Poštovanje meštre Gigo sa gušton pročitan vaše tekstove ,dosta toga sam i naučija uz vas čitajući ovaj i još neke forume.Samo bi ima jedno pitanje u vezi zijade,Ako sam vas dobro razumija ako počinje sa VI to se zove vizjada,ako počinje za z ili dz onda se zove zijada,Jesam li vas dobro razumija?

Živio Dino22

Evo ja donekle pokušavam dočarat pisanjem kako ja iz dugogodišnjeg bavljenja
ovim hobijem čujem početni ispijev prvi slova kod bilo obične male pišem( z)ije
ili vrsti( z)ijadi.Večinom preko ovih pisanja na forumu mi uvodimo slovo prvo
(Z),zijada a tako nju ne čujemo u otakom prvom slovu.Dosta običnih malih pozitivni
pišem z,zija su ispivane sa slovom kojeg nemamo u abecedi a ono je posve lako
za iskazat na usta.Nije to slovo nekome palo napamet več tako je uočeno kao prvo
kod ispijeva pišem z zije.Što se tiče naziva vizjada opravdano je jer i ova druga
vrst z zijade točno se i čuje kod pišem zijade( vizijada).Tako da jedan broj kolega je
samo tako i naziva vizjada točno ,ali ne proizlaze sve pišem zijade iz prvih slova
VI, vizjada več i iz prvog slova kojeg nemamo u abecedi a sliči naj bliže za prikazat
na dva spojena slova DZ.Da ti budem nešto precizniji nijedna pišem zijada ne počinje iz
slova prvog( Z) zijada kao ispivana več mi to slovo prvo pišemo za lakšu komunikaciju.
Kao naj cijenjenije vrste pišem zijade su večinom zijade koje su ispijevane kako čujemo
tako i pišemo VIDZIIIIJUUUU.

BOG.

Evo jedan zgodan primjer za određivanje onomatopejske vokalizacije. Tić ima 10-tak ponavljanja pletiva sa dzijom. Također, vidi se lipo kako mu grlo i kljun radi kod izvođenja dzije, svaki put isto izvježbani ujednačeni pokreti, završno sa zatvorenim kljunom.




Meni ovo zvuči onomatopejski ovako: Pi-DzIIIIiii-ouUu (kratko prvi slog Pi, slidi drugi slog snažno DZIIIII, koje se može čitati i CIIIII, zatim treći slog, kratko o, kratko u pa dugo uzlazno U i padajuće, ča bi Englezi rekli fadeing u)

Tako to "čuje" moje uvo.

Gigo je napisao/la:

To slovo koje
nemamo u abecedi možda se može naj bliže poistovijetit sa dvama spojeni slova
DZ ,koje tvore slovo prvo  pišem dzijadi.

Je, to je slovo koje se na talijanskom piše Z, recimo, talijanci za ujca, strica itd... reču Zio, a čitaju dzio (sastaviš pridnje zube, primakneš vrh jezika ka da ćeš izgovorit D, jer da bi izgovorija D triba vrh jezika lagano dotaknut nepce bliže gornjih pridnjih zuba, i rečeš Z kad vrh jezika dođe do sredine među sastavljenin zubin, pa to ispadne izgovoreno DZ u jednom slovu).

Po tom talijanskom DZ je dzija i dobila ime, posli su niki skratili na zija, a niki na to nadodali da, pa je ispala zijada. Sve te izvedenice su legitimne i u upotribi.

Moje uvo ne čuje fadeing "u" nego "i". Ja u nikako necujem. Ima kolumbara ali završava na i.

MONSTRUMO je napisao/la:

Moje uvo ne čuje fadeing "u" nego "i". Ja u nikako necujem. Ima kolumbara ali završava na i.

A morda nemaš dobre slušalice i zvučnu karticu na kompu. Provaj malo pojačat, ja to u na kraju čujen dosta jasno.

Eto volio bi da i drugi kažu sta i kako čuju, jer bas zbog ovakvih "različitih" interpretacija dolazi do kosmanja i svađa, pogotovo na takmicenjima.
Dali je po tebi munjeni ova zijada caklena ili kako ti cujes boju i izvedbu?

Nije skroz caklena ali je blizu, sa ipak malo primjesa. Doduše, stvarno jako malo, ono ča kažu zeru, ali ipak ima. Prava caklena nesmi imat nimalo primjesa, zato su prave caklene ekstremno rijetke.

Za izvedbu reka bi, po dubini frekvencijskog opsega da je tenorska, negdi između prvog i drugog tenora, morda mrvu bliže prvom. Amplitudu kolombara ima, ali nažalost, ka i u velikoj većini uzgojenih tića i zatvorenih u krletkama, to bi moglo biti bolje. Također, za moj ukus fali malo snage premda zvonkosti ima. Dužina je prosječna, moglo bi i to mrvu bolje.

Dakle, po snazi, amplitudi, frekventnom opsegu i čistoći i dužini je dobra ali sve to naravno more i bolje. Po zvonkosti je vrlo dobra dzija.

Prirodnome snažnom tiću, naravno ne more ni blizu, ali za ove uzgojene u volijerama i krletkama, čini se čak i odličan. Od ovih ča su dostupni na YouTubeu čak bi reka da je među boljima.

Sta da ti kažem kad različito cujemo, zbog toga se i lome koplja. Nekazem da je uvik jedan potpuno u pravu ali mislim da imamo totalno različite kriterije vrednovanja.

MONSTRUMO je napisao/la:

Sta da ti kažem

Pa napiši slobodno, neće te niko ujsti  , ćakulamo o onomatopejskoj vokalizaciji dzije, kako ki čuje i koje slovo bi upotribija u opisu. Daj stavi i ti koji primjer, opiši ga svojin ričima, da moremo bacit koju usporedbu  

Pa kažem ti da ja necujem nikakvo "u" a ti ga cujes i to čak "fadeing u" sto znaci da ga ti cujes i to poprilično dugo izvedeno jer inače nebi bio fadeing. Zaključak je da netko od nas necuje dobro