Pjev Vrduna

Dobar dan,poštovanje Đeko.
Samo čakula a sa moje strane pisanja poštovanje prema pijevu verduna.
Vidim po pisanju vašem da niste ljubitelj verduna ni verdunove pisme,dobro
Ok,neko voli ovo neko ono misleči na vrst tiča.Samo ču vam spomenuti kroz
prijateljsko čakulanje da svi jači ljubitelji verdunove pisme a (još ih ima dosta)
koji su imali vrhunski kvalitet pijeva,neznaju šta bi rađe odabrali verd. ili grde.
Zašto,mislim ipak je verdun u ocijeni vrhunskog pijeva (BOGATIJI) detaljima
kvaliteta od grdelina vrhunskog.Kad se svi detalji verduna poslože(mnoštvo
različitih strila duplo ili troduplo,pa i zovovi povezani dugi lipih obojanih taktova
to ispada u kategoriji grdelina sa četri vrst pletiva u spoju odlične zijade.Do
takvog grdelina je več i nemoguče doči osim večinom slušanjaCD.Ja ču reči za
sebe dvije riči volim samo pijev verd. i grde. od kvaliteta pozitivnih,pa stoga neču
sebi dati za pravo da(JA) govorim nešto o drugim vrstama tica različitih pismi
jer bi to bilo od mene nekorektno prema ostalim tičarima drugačiji disciplina
i vrsta pijevova koje njima stvara zadovoljstvo ka i meni moja disciplina
pogleda na pismu verd. i grde.


Pozdrav od GIGE .

Dobar dan GOSP. ENVER.
U vezi baštardi verduna učio sam ih par sa CD. vrhunskim prije
desetak godina,pisma Bačinske čurijade naj jačih dometa i dvi vrst
Bačinskih zovova plus sa dvi vrst dupliranih zovova na 15 udara iz
Makarske.Šest miseci tukla je tada kazeta krasno snimjena,nažalost
nije bilo velike vajde blagostanja pisme.Kasnije je u komšije starog
mačka piva verdun i sve su primile od živa tiča u roku dvadesetak
dana.Nazad tri godine učio sam sa ovim starim verd. dvi baštarde moje
mlade,jedna je ispala vrlo dobra u prijatelja data,ali ja nevolim stil
njihova pivanja na bazi kanarina sve se povezuje u krug bez zastoja.
Ja volim i tišinu kod tiča pa sad nje a onda u momentima udarne ture
kvalitete da ispiva i stane,nikako miksetu pisme koja spada pod pijev
verša samo naprid.


Pozdrav od GIGE.

poz DOKTORE GIGO

Nek svak neguje to sto hoce .....Al GRDELIN JE GRDELIN...mislim da skoro svi clanovi ovog pa i u ostale forume najvise POSTUJU GRDELINE



Ne sjecam se koje ono napisa ovde na forum,,,, KAD BI IMAO KRILA BIA BI GRDELIN

Dobra večer Gosp. Enver.
Vidim opisom vašim i vi se razumite dosta dobro u verdunov pijev,
kao i svi mi ljubitelji verdunove pisme s dobrim dugotrajnim stažom
u potrazi za kvalitetom pijeva.Razumio sam jako dobro vaš opis kroz
jednu rečenicu u kojoj spominjete dio nje rekavši izazovom u pijevu
euforije i tuge.Inače ja vam nisam ni u čemu broj jedan,Šala,osim kad
kad se broju glasovi na izborima.Meni je dosta biti oko sride,staču na
sridu i držat ču balancu ,da brod ne skrene krivo.Eto malo i mene u šali.
Recite mi dali ste vi zadovoljni pijevom verduna ili grdelina.

Pozdrav od GIGE.

A moj šjor Gigo iskreno priznajem da u zadnje dvi tri godine nemam nikakvih iole zapaženih rezultata. Dva stara vrduna su mi krepala a nisu uspila na nijedne mlade prinit pismu, bili su sa Jadretovca. NIjedan mladi nije uspija dobit dignuti fišć ka šta su oni imali. Sa grdelinima je slićna sitacija zimi imam nešto i nadam se a u peti misec otvorim vrata na ćibi. Uvik je problem u fišću kod vrduna i zijadi kod grdelina.
Lipi pozdrav

Dobra večer Enveru da vas malo utješim ,šala,u večini
slučajeva i kod dosta drugih tičara u sami kraj ode naopako,
ne onako kako bi mi željeli po pitanju zijade.Neču ulazit u fišč
jer imamo različite poglede reklo bi se podijela na dvije regije,
svaka u svom odabiru fišča zvani kvalitetni.Mene bi interesiralo
za ta dva stara verduna kolko su bili bogati čurijadama i finesama,
do kojih granica spajanja i dužina taktova finesa i dali su se znali
skinuti sa verša pivajuči samo(bar ponekad)ponavljajuči naj jače
detalje kvalitetne pisme.Reču ti pošteno nisam baš zadovljan sa
svojim tičima ja.


Pozdrav od GIGE.

Dobar dan ljubiteljima verdunove pisme.
Evo ovdje je misto za komunikaciju o verdunima pa ču ja
provat malo približi sliku na pogled segmenta zvani fišč.
Moram još jednom ponoviti da doli kod nas južnije u manjim
mistima di je bilo dosta veliki broj tičara (a još jih ima) s
koljena na koljeno u generacijama uvijek je bio vrednovan
tip fišča (pozitivnog) u vidu kolumbara.Naj vjerojatnije je tako
od davno prihvačeno zbog ispijevanosti u dužini luka kolumbara,
isti totalno pogled pozitivni kao i kolumbar zijada.To znači bižimo
(odbacujemo)bar mi od doli kratke sičene nedovršene fišće.
Sobzirom da sam se bar ja nasluša reklobise tisuče vrsta tipova
gvija,fišćeva u dosta velikom okrugu udaljenom ,nigdi nisam
uspio čuti vaš tip gvija (uživo)iz dubine muklosti ispijevan unebo.
Moram reči da san na jednom snimku uspijo čuti tu muklost
reklobise iz štumka pristojne dužine i upala mi je za uho specifičnost
ispijeva.Ali sad kad vratim sliku u Bačine nazad dvadesetak godina
di su pojedini verduni bili bogati fantastičnim strilama i zovovima,
ja bar kod takih verduna (vrhunskih)nisam zapazio na fišču dubinu
muklosti u početku ispijeva fišča.Več tip fišča je bio bez te specifične
muklosti iz dubine štumka ,kratak podignut na ispijev unebo.
Za nas takvi gvijeva ima vani kratkih tisuče i mi smo ih odkad
se kod nas hrane verduni odbacili,svrstali u negativ.
Sa ovim mojim sad pisanjem samo približavam zašto je kod
nas drugačiji pogled na fišč,da bi lakše došli do razumijevanja
u komunikaciji sa manje ishistrenosti poniza jedni prema drugima.

Pozdrav od GIGE .

Dobra večer svima.
Volio bi da mi netko od ljubitelja verduna pojasni
recimo napiše malo teksta kako i zašto se kodvas
njeguje,vrednuje vaš tip fišča.Mislim da mi možete
i reči di je sve bilo takvih tipova ispijevanih iz dubine
muklosti pristojne dužine,jer to nije zijada pa da bi netko
odmah zaskočio za sebe.Možete li mi reči kako je i kada
određen taj tip fišča kao jedini ispravni.Dali je taj tip fišča
odredila sama pisma bogata sa strilama i zovovima,koja je
kod bogati verduna cile pisme imala uzase u pismi i ovu
vrstu vašega fišča.


Pozdrav od GIGE.

POZ DOKTORE GIGO


Nisam Verdunas al prema meni skoro svi verduni pjevaju isto dal kod vas ili kod nas otprilike imaju isti pjev ... NEZNAM STVARO DAL JE ISTO KO SA GRDELINIMA .......GRDELINASI SU OTISLI TOLIKO DALEKO STO NEMORE NAS STIC NIKO.. BOZIJA LJEPOTA


ovaj moj post nek te ne odrekne od VERDUNA ....opet kazem da svak uziva u svoje

Dobro jutro.
E Đeko,Đeko ti uporno svoje,al ne drži ti vodu.
Evo ti odgovora di ti kažeš verduni svi isto pivaju.
Samo u Makarskoj za primjer bilo je iz kantuna u
kantun cile Makarske sedam vrsta pisama,dibi samo
pokoji detalj imali svi isti ali u večini pisme svaki
kvart svoju.Tako je to i u večem razmijeru razbacano
različite vrste pisama.Neču reč da nemaš sluha.Ali nemoj
uporno od vrsti tiča koju ne poznaješ dubinski kroz pijev.
Možda me krivo večinom shvačaš ja sam strastveni
ljubitelj grdelina,ali bavim se kao i ostali jedan dio
tičara i sa pijevom verduna,poznavajuči tematiku
dubinsku verdunova pijeva.Opet kažem zamisli da se
ja iđem dirati u kanarince ili majore,a nemam tu pojima
ama baš ništa.Dakako ljudi bi me spušili za pravo jer
se u to ne razumim nimalo i ja ču rađe mučati.


Ajde pozdrav Đeki od GIGE.

Gigo,

ovo sam napisao u temi "Vrdun po splitskoj tradiciji" prije godinu-dvi i to je u biti ono šta

se u Splitu tražilo od vrduna.




Vrdun je jedna prekrasna ptica,krupna,impozantna sa zvonkim pjevom,međutim kako su splicani u pivanju grdelina polako dolazili do nepisanog,ali znanog standarda,tako su i u pivanju vrduna izabrali i odlucili što vrdun treba pivat.
Vrdun ima tri osnovne karakteristike pivanja:
1.STRILE
2.ZOV
3.FIŠĆ

Sa strilama krece,i one bi trebale biti što duže i raznovrsnije,i po mogucnosti da ide iz jedne u drugu bez pauze.Strile po izvedbi i nacinu pivanja imaju svoje nazive (kroz vodu,od cikuša),u biti ih se uspoređuje sa necim slicnim.
Zov bi zvucao đin,đin ili đon.đon ili slicno,a mora biti zvonak i izražen,bar 5-6 puta i više.
Vrduni koji su ostali zapamceni imali su po 5-6 razlicitih dugih strila,koje su kombinirali,a na kraju svake kombinacije bi išao zov,koji su opet pojedini fenomeni kombinirali,a trajao bi po 15 taktova.
Vrdun mora "vikat",pivat forte,slavit,uostalom kao i grdelin kad je u top formi.
Ciklus pivanja završava fišcom (zviždanje),koji treba biti pravilan,pocimljati iz dubokog tona prema višem i na najvišoj tocki završiti.Obicno sad cujemo fisce koji padaju,kalante (gijaši),znaci ne idu iz dubljeg ka visocijem tonu nego obrnuto,ili ga podignu pa opet zatim spuste.
Vrdun treba što riđe zvižđat,a što više zvat i strilavat.
Ako sad poslušate u prolice vrdune u svojoj okolini cut ce te uglavnom zviždanje(fisc) i po koju strilicu,otprilike ovako:"trrrr giiiiiii",i to ponavlja,ili još gore kad samo zvižđe(gija)i to bota bota po 50 puti,rekli bi naši stari da para telu.
Da me se krivo ne shvati,bilo koje pivane vrduna je lipo,ali mi tražimo to što sam napisao.
To je otprilike ukratko što se tražilo od vrduna,iako se sve manje goji zbog pjeva.
Potkrijepiti cu nekim snimkom ovo što sam napisao.

Dobar dan.
Hvala Meštre Koce na vašem odgovoru u večini
ste ga obuhvatili opisom ,meni donekle poznatom.
Ipak HVALA, vidim nitko drugi neče da uđe u ćakulu
kad je tema verdun.Nego me jedan detalj interesira
od koliko unazad vremenski a i ko je prvi da ideju
za odabir fišča iz dubine koji je veoma (rijedak) ako
je ispravan za čuti u prirodi bar za mene ,koji sam
dosta utakmica odigra u tuđem polju a ne uspio čuti
taj tip fišča.Ja rado prihvačam vaš fišč samo ako je
ispijevan iz štumka,dubine mukle u pristojnoj dužini,
meni jako prihvatljiv i ukusan.


Pozdrav od GIGE Meštru Koci.

Stari splitski ticari kažu da je pok.Mario Marasović veliki gospodin i veliki ticar prvi

postavio "standard" fisca odnosno pjeva vrduna.

Suta cu malo opširnije o tome iako bi volio da se naš clan Bošket malo ukljuci u ovo jer

je stariji od mene a i voli vrdune.

O ovome sam dosta pisa na onom drugom forumu .Ali neka nije mi teško opet.Draga mi tema(stp).Od kad sam prije cca 45 godina prvi put uzeja čibu u ruku pravila su već davno bila postavljena.A postavija ih je g.MM.Znači negdi iza onoga rata.Jedan dio tičara ih je prihvatio ,a drugi nikad nije.
Pričali su mi neki stari tičari kako ih je Mario drža "uškuro"i nije im u početku htio kazat što triba tražit.A kad im je reka sve je krenulo.Od tada se priznaju samo dignuti fišći i kolombarske dzije.

Da,

samo nema snimaka za cut

šteta

onoga bilancevoga ni ja ne mogu otvorit.

Dobra večer svima a pogotovo Gosp. Bošketu i Koci.
Hvala Koce na odgovoru i tvojoj dobroj volji u čakuli
sa mnom.Gosp. Bošket i vama hvala na svom odgovoru.
Još bih vas nešto upitao Gosp. Bošketu,ali nije mi cilj
vas turpijat,več me interesira di kažete priznaju se samo
dignuti fiščevi nije valda bez one profundo dubine mukle
u početku fišča koji je tu glavni oslonac specifične ukusnosti.
Ili valda mislite na ovaj cili spoj fišča početnog kojeg sam
naveo a u kraju dignutog u nebo,ipak sve skupa pristojne
dužine.

Pozdrav od GIGE.

E da Barba Fredi, baš tako, KOLUMBARSKE zijade a ne autostrada Zagreb-Split!!!!

Gospodin M.M. je čak i vikendicu napravio u mjestu Grebaštica pokraj Šinenika gdje je bila oaza odličnih verduna.

......evo jedan tekst od jednog dobrog poznavaoca pisme vrduna....




VRDUN – TEORIJA O“ FIŠĆA
Po svojoj popularnosti u Splitu i Dalmaciji vrdun je uvijek bio tica broj dva, daleko iza neprikosnovenog grdelina. Međutim bilo je dosta tićara koji su držali isključivo vrdune. Ljepota i raznovrsnost njegove pisme je mnogima a naročito onima sa malo iskustva i prijeđenih kilometara gotovo nepoznata. Kao do dobrog grdelina tako i do dobrog vrduna oduvijek je bilo teško doći. Pogotovo danas.
Sjećam se kad sam još kao tinejđer sa svojim ptićarskim mentorom i kasnije prijateljem pok. Tončem Peračićem Galamom sredinom 70-tih godina obilazio dalmatinska groblja slušajući vrdune. Zašto groblja? Pa u Dalmaciji na svakom groblju su zasađeni čempresi, a gdje su čempresi tu su vrduni. Ako želiš ćuti što pivaju vrduni u nekom kraju otiđi na groblje. Zato ih neki u šali zovu grobari.
Onaj osjećaj, u ranu zoru, kad probijaju prve zrake sunca i kad mužjaci počinju zauzimati svaki svoje mjesto na samom vrhu čempresa, onaj adrenalin koji počinje raditi u išćekivanju što će sad zapivat je nešto neopisivo, pogotovo nekom ko nije toliko zaluđen pismom. I onda kad poćmu sa pismom, pogotovo kad ako je ta pisma kvalitetna čini ti se da si u raju a ne na groblju. FANTAZIJA!!!!!
Inače za držanje u ćibi je veoma pogodan, jer je prilično otporan i skroman u svojim prohtjevima. Odmah je prilično pitom i lako ih je pariti u zarobljeništvu, lakše nego grdelina. Problemi znaju nastati kod prve mode (mitarenja mladih) pa bi preporučio tretman sa ESB 30%. O tome je već bilo govora na ovim stranicama.
Međutim što se tiće same pisme, treniranja, dovođenja u formu i održavanje u toj formi tu je vrdun prilično zahtjevan. Potrebna je iskusna ruka, strpljenje, upornost i rad. Vjerujem da mnogi neiskusni tićari puste svoje vrdune na slobodu zbog neatraktivne pisme, a da nisu čuli ni 30% njegovog repertoara. Kad jednom počmemo sa širenjem (treniranjem) potrebno je to raditi svaki dan, jer ako preskočimo jedan dan vrdun se ofendi (uvrijedi), neće da piva, pada u formi. Također preporučljivo je osim širenja kod kuće što ćešće ići s njime u prirodu gdje ima vrduna, jer jedno takvo širenje više vrijedi nego 20 kod kuće. Nažalost i kad ga uspijemo dignuti u punu formu to traje maksimalno 2 mjeseca, rijetko 3. Ukratko potrebno mu je posvetiti dosta vremena, pa je to uz današnji tempo života vjerojatno jedan od razloga što mu posljednjih godina popularnost pada.
PISMA
Pisma vrduna sastoji se od; JAVLJANJA, VERŠE, STRILA i ZOVOVA.
GREŠKA može postojati samo u fišću (zvižduku).
To se opet javlja onaj famozni gosp. Mario Marasović koji je i tu uspostavio pravila (teorija fišća kako su je u šali nazvali).
Koliko mi je poznato to je prihvaćeno samo u splitskom području, za razliku od pravila pjeva grdelina što je prihvaćeno na području cijele dalmacije pa i šire.
FIŠĆ
1. ravan giiiiiii
2. kalante (spuštajući) giiijuuuuu
Ovo giii ide pravocrtno, a onda spušta juuu. Takve vrdune tićari zovu podrugljivim nazivom gijaši.
Može pivati sve na svitu, ali ako je gijaš ne priznaje ga se i ne valja ništa.
3. dignuti fišć gguuii
U startu mora biti dubok, basovski, tićari bi rekli da dolazi ka iz groba i onda da ga lagano diže u nebo. Samo takvi fišć se priznaje .Kao što je i za pretpostaviti ovakvih fišći u prirodi ima jako malo mislim ispod 5%.
JAVLJANJE javlja se jednostavno sa kaii.
VERŠA u vrduna nema šporke verše. U verši piva ono isto što piva kad je u formi samo daleko kraće i znatno tiše. U takvoj pismi provede veći dio godine.
ZOV ima puno različitih zovova kao i pletiva kod grdelina. Zavisno o kvaliteti tice može ih imati nekoliko. Najčešći su; đon,đon,đon; điđiđi; lilili; ili đođođo.
STRILE kod grdelina su zabranjene a kod vrduna su pored zova glavna stvar u pismi. Sastoje se uglavnom od različiti kombinacija suglasnika k, r, l. Pravi vrdun prilikom izvođenja strila i zova mijenja intonaciju pa bi grafički prikazana pisma izgledala poput valova. Pored dužine trajanja odnosno držanja strile to ostavlja dodatan pozitivan utisak. Kombinacija strila i zova može biti bezbroj i zvučati zaista impresivno. Ali da previše ne mudrujem poslušajte snimku vrduna Bilančev koji je postavio Zvrcko sen pod pisma vrduna http://uploaded.to/?id=gcz9nh. To je jednostavno kralj vrduna, nalaziti mu mane skoro pa bi bilo bezobrazno. Ali ako ipak tražimo dlaku u jaju može se reći da je fišć malo bliđi. Mogao bi u startu biti malo dublji i duži u trajanju, ali u svakom slučaju vrlo dobar.
Imao sam priliku slušati tog vrduna uživo te potvrđujem autentičnost snimke, a sam fišć uživo je mnogo bolje zvućao.
I ja sam imao vrdune sa tog mista slične kvalitete i godinama su mi predstavljali vrhunski užitak. A kako takvih vrduna više nema na tom mistu mogu Vam reći da je riječ o Žaboriću, Grebašnici i Jadrtovcu u okolici Šibenika. I na kraju ne mogu a da ne spomenem još jednom velikog maga spliskog tićarstva pok. Marija Marasovića koji je bio toliki zaljubljenik u vrdune da je otišavši u mirovinu prodao stan u Splitu i otišao živjeti u Grebašnicu, carstvo vrduna.

Evo da odgovorim g.Gigi.
Fišć mora dolazit iz dubine,rekli bi stari tičari "ka iz groba",a onda se lagano dizat i nestajat u visini.Nikako ne smi završavat uravno ili ne daj Bože ,prema doli,kalante.
A toleriraju se i nešto bliđi fišći,koji nisu toliko duboki ni visoki,ali imaju takvu izvedbu.

Svaka čast,predivno je ovo čitat,iako nisam neki poznavatelj vrdunove pisme.

To je dobar opis i u svemu se slažem s onim koji je pisa ovo šta je cibo pokazao.Tako vrdun mora pivat a fišć mora bit dignut i nikakav više.Već sam pisa o mom vrdunu koji je ima strašan repertoar strila i zova možda i naj bolji koji sam ikad sluša ali je i za mene bija guba jer je ima kalante fišć.Zašto dignut fišć?Pa baš zato šta je rijedak ,a ako ga koji vrdun i digne to je većinom blijedo i kratko.Još na svakom kantunu pivaju vrduni koji gijaju to nije problem za nać,pa i strile se znaju nać ali pravi dignuti fišć jako teško.Ja sam prije neku godinu slućajno jer sam išao na teren radit naletio na jako pristojne vrdune .Pošto me nisu zanimali rekao sam nekom mojim prijateljima koji ih drže,ne znam jesu li išli po njih Imali su dignut fišć (pristojan)i i dosta dobre strile.Inaće kad sam se već raspisa da i ovo kažem FINKU.Naj bolji fišć koji sam u životu svom ćija je bija vrdun koji je piva na groblju u visu.To je bija odličan vrdun.Strile dosta duge zov isto tako a fišć pravi pravcati.Grabija gaje kao iz groba(hi hi a kako bi moga drugaćije kad je piva na groblju)i diga u nebo.Ali to je bilo prije rata,i za njega sam reka svojim prijateljima jer sam se u to doba ostavija vrduna.

imam snimak verduna od M.M ,jednom riječju to je makinja

lord189 je napisao/la:

imam snimak verduna od M.M ,jednom riječju to je makinja

To bi bilo super za poslušati ako ikako možete postavite da čujemo.

Dobra večer svima.
Pročitao sam sve vaše postove na pogled vašeg fišča koji je jako specifičan i rijedak
a dakako za mene prihvatljiv i ukusan na uho.Zasigurno da vas ja tu nemam šta lomit
na drugačiji pogled odabira,jer kod vas je tradicija u njegovanju takvog fišča,pa sigurno
nek i ostane tako nemam ja tu šta dricavat.Govorim o vašem fišču koji je iz dubine muklosti
u početku ispijevan pa dignut u nebo ali da ipak ima i dužinu pristojnu.Vidimo i sami da kod
verduna ima mnoštvo različiti fiščeva koji u kraju svakako završavaju na različitim slovima.
Vidite po našem pogledu od doli kod ljubitelja verduna kad fišč završava na I to bi bio pogled
isti kao i kad zijada završava na I ,a kad fišč završava na IJU to je kao kolumbar zijada
ciloga luka sa završetkom na IJU.Valda i vi mene razumite nije to slućajno tako određeno
S obzirom da mi od doli nikad nismo nailazili nafiščeve iz dubine štumka,več sasvim drugačije
fiščeve (mnoštvo različiti) za pozitivne a dakako naj bolji su odabrani kolumbarski (dugi)
koji isto tako mogu završiti na slovo I vučući to slovo više puta za sobom u kraju dobijajuči
več pristojnu dužinu.Ipak smo u jednome složni nevolimo da tič piva puno fišč a naj bolje
minimalno ritko,več dobre strile i zovove.Po meni fišč i nebi triba prestavljat veliku prepreku
kolko nedostatak strila i zovova.Ja bi reka ma neka zapiva i prosiječni fišč (rijeđe) samo
neka piva ono drugo što valja več je interesantan.Moglo bi se slobodno malo i zanemarit
fišč jer to nije segment od srca kao što je zijada bez koje se nemože,pa joj gledamo
strožiji kriterij u svim detaljima ispijeva.Kod vas je malo grešaka navodno samo fišč
a kod nas i fišč,zovovi kratki,pivanje na prelet tiča fiščom itd.Lipo vas pozdravljam i valda
ste i vi nas shvatili,kao što sam i ja vas.


Pozdrav od GIGE.