Sićate li se grdelina...

...ka smo bili mali?

Evo, pustilo me otvorit temu pa ću ode pribacit onaj post iz teme DTP.


Sićate li se grdelina u prirodi prije 35-45 godina ka smo bili dica? Meni još uvik zvoni u ušin taj snažni starinski grdelinski pjev. To je bilo izrazito snažno i zvonko i prodorno pivanje, čuja si ga na kilometar. I čini mi se da je bilo puno raznovrsnije pivanje neg danas, danas se u prirodi da čut tić kako nešto tiho ka piva...ono...ka da mu se neda...slabašno, tanko...i ono što je možda i najgore (bar onako za slušat i guštat) uvik jedno te isto. Danas tići ne minjaju ni amplitudu a bome ni frekvenciju, ka da ih je niko ćapa za grlo i ne pušta. A ja se sićan onih vrimena, recimo sad u proliće, išli smo ka dica u sparoge i ako si krenija malo ranije ujutro bome si ima što čut. To su se grdelini nadvikivali jedan s drugin, žestili se, nadjačavali, natpivavali, sve se orilo. Ja bi obično naša niku logu, a dobro san poznava loge di ima sparoga, i začaš ubra snopić sparoga i onda se uvalija i sluša grdeline, ponekad bi mi se posrićilo pa bi grdelin priša blizu na šmriku, brnistru, rastić ili koje drugo stabalce i razvalija pjev i zov. Najviše bi volija kad bi nakon 10-20 minuti pivanja čuja nikog drugog grdelina sa susidnog stabla i onda da mu pokaže ko je glavni i glavna faca onako snažno zakrčija KRRRRR...pa ona jope udri po pismi...ka da govori...eto jesi vidija ko je gazda.

Teško mi je ričima opisat taj stari, raznovrsni i izrazito snažni zvonki pjev našeg malog dalmatinskog grdelina, a vrtin po netu i nigdi nemogu nać ništa slično. Prid niki dan san naša ovo:



Ovi mladi tić od dvi godine (kako mu veli gospodar), mi je nekako najbliže tomu. Tako otprilike, samo još snažnije, još caklastije i još zvonkije. Možda prijedlog nije baš adekvatan ali sitit će se morda stari grdelinaši o čemu govorin.

Di je nestala snaga i zvonkost, te raznovrsnost pivanja kod grdelina?

F I N K O je napisao/la:

Ovo je baš ka šta si i reka,uvalit se u travu i uživat ga slušat. Prava priroda,milina. Da je to opet doživit.
Inače dobrodoša na ovi munjeni forum !

Eeee Finko, je...to je nirvana...

Nađeš logu, umiriš se jer tičica tebe vidi i čuje uvik prije nego ti nju (a i puno bolje), i par trenutaka pustiš ositilima da se priviknu na vonj mlade prolitnje trave, šum vitra među grančicama i igru zraka prvog jutarnjeg tračka sunca kroz njih. Kad se uši malo priviknu na tišinu i niku iskonsku mirnoću, bonacu loge, kad ositiš dah prirode i uđeš u nju, počneš pomalo razabirati sitne šumove letenja krila tičica i slitanja na grančice, sav se pritvoriš u uvo i onda počne preludij...prvi tić krene lagano javljanje i zov...spočetka lento, lentamente pa diže postepeno mezzoforte...čeka odziv. A odziv dođe nikako brzo...pari se tren-dva...ako je prvi krenija grdelin, obično mu se javi verdun ili lugarin, ako ga ima blizu...ali ovi ne šljivi lugarina...čeka ženkicu grdelinku da mu počne sitno sa ći...ći...al nje nema još. Utom se pojavi i konkurencija, drugi mladi grdelin koji prihvati izazov i on krene u svoj zov, nastojeći ga mrvu nadjačati, ispitujući njegovu snagu i volju...e to je već znak za uzbunu i prvi pojačava zov, ka da prihvaća izazov, počne kuntreštavat. Još nema pisme, ali zovu oba sve glasnije, a dižu i tempo...i taman kad su digli zov na pristojnu glasnoću, to su čuli i drugi tići iz okolnih gajeva i šumaraka i eto i njih. Sad je ovom prvom već puna kapa i diže još za toliko amplitudu, zov mu preraste u pjev...dok mu drugi kuntreštavajući drži kontru i piva malo drugačije...ka da mu kaže...viš ja  mogu i tako i ovako...A pristigli tići već kako koji, kvare i jednom i drugom rabotu, ubacujući svoje zovove i pjev. Prvi mladac se već totalno ražestija i raspištoljija, diže forte pa fortissimo, isprovava glasovne mogućnosti, dok tek povremeno, u kratkin pauzama, osluškuje konkurenciju, i ako mu se učini da bi moga natpivat onda brzo poteže iz najjačeg oružja, sad su već prelazi brzi i žestoki, cili gaj odzvanja...i onda u jednon trenutku, između sve te buke, nika mala ženkica se našla za shodno javit sa malim tanjušnim ći...i tad za trenutak stane sve...odjednom djelić sekunde tišine...i onda lepet krila, jedna grančica se sitno zanjiše i ispod lista krene jedan zvonki snažni vačik (ono ka kad staneš na dičju igračku)...to se javija dvogodac ili trogodac...čeka je kurva cilo vrime da se mladi tići natpivavaju uprazno i umore u kuntreštavanju i onda se, ka je čuja mladu grdelinku, odlučija za akciju. Nakon ča je stavija početni vačik, odma kresne snažni KRRRRRR, zakrči muški, da odma da do znanja da je šala pristala i da kreću prava muška posla. Onda još malo zaklepeće krilin, (jer triba malo i fizičku snagu pokazat), napravi đir oko odabranog stabalca,  sleti na najbolju poziciju, okrene glavu sa onon krvavocrvenon maskon dva-tri put da pozicionira stanje i da ga ženkica eventialno more i vidit, i krene pismu...minja amplitude, najprije pokaže onin mladcima da more pivat isto što i oni, samo jače i zvonkije, a zatim napne grudi i šibne svoju pismu iz srca...njemu ne smeta konkurencija, ne smetaju mu ni lugarini ni verduni (koji su isto do sad već popizdili od te cile kakofonije)...on ide priko svega toga, njegov zvuk je moćan, snažan, zvonak i raznovrstan, raskošnih frekvencija i velike amplitude...ako se kojin slučajen niki drugi javi malo drugačije, omar ga poklapa i nadjača, prisiče par puta sa onin snažnin KRRRRR, pa nastavi pismu koju tira do takvog fortissima da se u cilon gaju čuje samo njega.

Ženkica je njegova, a bome i ti...

Ti se, u teploj logi, potpuno u zagrljaju prirode, pridaš toj pismi, i pustiš da te taj Wagnerijanski crescendo sa Verdijevskim arijama ponese u ono nebesko plavetnilo iznad i dovede do katarze. Ma koji Carreras i Domingo, koji Bocelli...koje operne kuće i koncerti, sve to je skupljeno i prezentirano u tom grdelinovom poju i boji glasa, žestini i srčanosti. Ko to more platit, oni trenutak kad postaješ dio prirode i ćutiš njeno bilo, uliven u nju, spoznaješ i vidiš sebe sa druge strane, nasmiješen i radostan.

Ehhh....

Di je nesta naš mali dalmatinski grdelin? (koji je najvirovatnije križanac c.c. tschusii, c.c.parvi i c.c.balcanica, niki labani ga zovu i šporkulj, ali mi je nikako mrsko to ime)

Di je nestala snažna i zvonka, moćna, srčana i raznovrsna grdelinska pisma?

 

Fala čovik, je tekst je moj, malo san bija u bedu radi ovog novog digitalnog doba, kemije u hrani, genetski modificiranih organizama (tzv. GMO), od biljaka do životinja i kad san nikidan iša u sparoge i na poznatin mistin i logama, nisan moga čut poštenog grdelina, popizdija san totalno, pa me uvatila nika inspiracija za ovi post gori. Jeli moguće da smo se toliko već odmakli od prirode i odrodili od nje, zavukli u naše žgabucine od stanova, betonske džungle, među aute, kloriranu vodu, brdo kemije koje trpamo use da to sve preživimo, da smo totalno zaboravili one nike male jednostavne stvari kad smo bili dica. Napr. kako piva grdelin u prirodi, kako vonja domaći kruv ispod peke, učinjen od pravoga brašna iz mlina a ne ovi iz megatrgovinskog centra sa 26 aditiva unutra.

munjeni je napisao/la:

Fala čovik, je tekst je moj, malo san bija u bedu radi ovog novog digitalnog doba, kemije u hrani, genetski modificiranih organizama (tzv. GMO), od biljaka do životinja i kad san nikidan iša u sparoge i na poznatin mistin i logama, nisan moga čut poštenog grdelina, popizdija san totalno, pa me uvatila nika inspiracija za ovi post gori. Jeli moguće da smo se toliko već odmakli od prirode i odrodili od nje, zavukli u naše žgabucine od stanova, betonske džungle, među aute, kloriranu vodu, brdo kemije koje trpamo use da to sve preživimo, da smo totalno zaboravili one nike male jednostavne stvari kad smo bili dica. Napr. kako piva grdelin u prirodi, kako vonja domaći kruv ispod peke, učinjen od pravoga brašna iz mlina a ne ovi iz megatrgovinskog centra sa 26 aditiva unutra.

    

Pozdrav Munjeni.

Evo kod nas je nešto i pozitivnija priča pa recimo več zadnjih desetak
god. sve više i više se uočava domači grde.,jako se dobro sičam ka
mladič da gnjizda nije bilo blizu ni parova grd.I eto uvik bi se puštali
tiči iz lova želanduri provani u 4-5 misecu jer nas nebi zadovoljili,ostali
bi kod nas u prirodi i tako obogatili sad več na široko fond domači grde.
Eto sad kod nas se svudi može čuti i vidjeti parova i njihovi mladaca nama
nepoželjni jer nenose u svojoj pismi opravdanu kvalitetu pisme.Ja jih svudi
susričem raspalu oni svojom pismom braneči svoju poziciju i svoje
matično jato.Neka beštijice žive,važno da nema švercera preprodavača
pa če uvijek biti ove plemenite tice grdelina.

POZDRAV.

Vezano za tu čuvenu zvonkost i snagu pivanja malog dalmatinskog tića, postoji niz povijesnih podataka još od ranog srednjeg vijeka. Čuveni talijanski renesanski slikar Raffaello Sanzio di Urbino, bija je veliki ljubitelj grdelina i grdelinovog pjeva. Uživa je otići u okolne firentinske šumarke i slušati grdeline, tu je radija i skice za svoja najbolja remek djela. Toliko je volija grdeline da ih je ima svih mogućih tadašnjih poznatih vrsta, a prema povjesničarima, kad su mu donili malog dalmatinskog grdelina osta je zapanjen snagom pjeva tog malog tiča, tako da je sve do svoje prerane smrti ima isključivo njih ka ljubimce. Koliko je volija grdeline, morda najbolje pokazuje i njegova čuvena slika Madonna del cardellino, u kojoj sa puno ljubavi i nježnosti prikazuje Madonnu sa malin Sv. Ivanon koji pruža grdelina malom Isusu.
To je slika od prilike iz 1506. godine dakle prije više od 500 godina.



http://smarthistory.khanacademy.org/raphael-madonna-of-the-goldfinch.html

Također, još jedna povijesna priča vezana za izrazitu snagu i zvonkost pjeva tog našeg malog tića, datira iz Napoleonovog doba, koji nakon što je okupira Dalmaciju od Paga do Budve, i kad su mu donili tog malog dalmatinskog grdelinića, pa kad ga je čuja kako snažno i zvonko piva, odlučija ga je na niki način još u ono doba zakonon zaštitit pa ga je stavija u oni svoj čuveni zakonik iz 1806 godine. Poslin su Austrijanci samo nastavili sa prakson zaštite dalmatinskog grdelina, ali Napoleon je bija totalno omađijan tim pjevom tako da je tražija isključivo njega za ljubimca. Dakle, nije ta zvonkost, snaga, raznolikost i srčanost pjeva našeg malog tiča od jučer ili prekjučer, to je tako gotovo od pamtivika.

Dobar tekst ...

Po ovom tekstu ko sto Mogu ja svatit je SPLICANI ili DALMATINCI nisu do prije toga znali sto je BATUDA ili dobar grdelin. ,,,znaci preuzeto od drugin naroda za {svoju tradiciju}

Poz tradicionalisti

Đeko, tradicija drzanja u Dalmaciji stara je stotine godina ali moraš svatit da se ona nadopunjavala i dan danas se nadopunjava, to je živa stvar. Tradicija nema veze sa takmicenjem i sa ocjenskim listama.

Đeko, ako uspijen, tija bi malo pojasnit. Monstrumo je dobro primjetija, svrha ove teme nije tradicija ni tić selekcionirano uzgojen za takmičenje. U te svrhe je, bar koliko san ja vidija, ostalih 95% foruma. I to je OK.

Ode san tija malo skrenit pozornost malo starijin ljubiteljima grdelina da malo opišu svoje osićaje i doživljaje koje su doživili prije 40 godin kad su bili dica. Tu polazin od pretpostavke da su i uzgajatelji u prvon redu zaljubljenici u prirodnog tića, i nadan se da san u pravu. Tako da negdi duboko u sebi svi ti zaljubljenici nose taj osićaj.
Dakle, oni iskonski osićaj, kad čovik, odnosno dite, u miru i tišini zagrljaja prirode, čuje nekadašnjeg grdelina divljaka, kako bari svoju ženkicu grdelinku i brani svoj teritorij od drugih grdelina. Iako je mali, taj tić je srčan, njegova krila su jaka i njegove grudi su istrenirane u prirodi, njegova žestina je proizvod te borbe u prirodi, kuntreštavanja sa ostalin i to mu sve daje karakteristiku snažnog zvonkog glasa, a raznovrsnost pivanja daje mu prednost kod privlačenja ženke, te indirektno, prijenos svoje genetske informacije na potomstvo.

Ovaj video me podsitija na stara vrimena. Vako bi ja, kad san bija mulac, uža napraviti od drva hranilice još u kući pokojnoga staroga na balkonu. Doduše nije bilo ovako lipoga suncokreta ni kvalitetne hrane za kupiti (ko je prije vidija zoo-shopove, toga nije bilo u nas ), ali se uvik ništo našlo.
Ovako bi se skupila tičja ekipa, i uživa san ih gledat. Potira bi rebce, da ostane više hrane za grdeline i vrdune.
Točno bi se ovako skupili, ka na videu, kad bi doša niki jaki dominantni mužjak grdelina, on bi sve oko sebe rastira sa snažnim RERERE i krčanjem. Uvik mi je bija zanimljiv taj "grdelinski jezik", ponašanje u prirodi i način međusobne komunikacije.

Evo san jutros naletija na jednega tića na youtubeu koji me podsiti na nike davno zaboravljene vrste pletiva, javljanja i zovove koji nisan ču duuugo, jako dugo.




Ajme ča je raznovrstan, doduše puno ga je primaka zidu pa je prevelika jeka za lipo uživat dok ga slušaš, ali pokaza je zavidan repertoar za mladega tića.

Je ima raznovrsnih strila i vrđoli

Živio Munjeni.

Evo posluša sam snimak do 4 min i bilo mi je dosta.
Ovakog tiča pivača uzgaja svaki ljubitelj koji nepoznaje
pozitivnu i negativnu pismu po pogledu ljubitelja batude.
Tako da ovaj tič njima prestavlja veliku vrijednost kao
miran i uporan pijevac.

Sad gledajuči sa druge strane po pogledu poznavalaca
vrijedosne pisme prema batudi i njenim kvalitetama to se
pušta, čak nipošto dati nekome u blizini.(posidio bi od muke).
Prvi odmah početak daje krasnu lipotu dupli taktova ali
zatim dalje sve nizbrdo,dolazi se i do pletiva taktova nepoželjni,
par različiti šporki strila,par vrsti obične zije od prekinute do male
ali uvik ispivane sa grezošču rašpanom.

Tako rečeno mi koji težimo kvaliteti pisme otvaramo kajbicu
i sretno grdelinu.

BOG.

Ćaća nosi hranu a mate je dili  

Fenomenalno

nije to ka sta je nekad bilo.....