STARE SPLITSKE RIČI,ĆAKULE,FUNCUTARIJE I SVE OSTALO

kvaritone biće toga još,ne brini

Grga Zlatoper je napisao/la:

kvaritone biće toga još,ne brini

Vidija san Teja vrduna kako pece srdele,

u slobodnu.

bariton je napisao/la:

Grga Zlatoper je napisao/la:

kvaritone biće toga još,ne brini

Vidija san Teja vrduna kako pece srdele,

u slobodnu.

on i kebelo,legende!

Grga Zlatoper je napisao/la:

bariton je napisao/la:

Grga Zlatoper je napisao/la:

kvaritone biće toga još,ne brini

Vidija san Teja vrduna kako pece srdele,

u slobodnu.

on i kebelo,legende!

Aj molimte stavi onu sliku od Šanta u dvoru da ukrasi ovu lipu temu,a ja cu napisat nešto o Sudamji iz knjige "Smij i suze starega Splita" od Kovačića.

faca - lice, veliki kamen
faganel - vrsta ptice pjevice
fajerica - upaljač
falit - pogriješit
falit - nedostajati
falit - hvalit
falšo - umjetno, lažno
fatigat - radit
fatureta - privatni posao
fanag - blato
fažol - grah
feral - fenjer
ferata (verata) - željeznica
feratjer - željezničar
fermati se - zaustaviti se
fešta - proslava, veselje
feta - kriška
fetica - kriškica
fetivi - pravi, izvorni
fibra - temperatura (kod bolesti)
figurati - lijepo izgledati, kao slika
figurožast - ljepuškast, naočit
filanca - financijska policija
finalmente - konačno
fineštrin - prozorčić (obično na kabini broda)
finta - izmišljotina, izlika, nešto lažno, trik
fiščot - zviždaljka
fiščat - zviždat
fišo - ravno, netremice (gledati), tik do
fjaba - priča, bajka
fjaka - Božji dar za Dalmatince, izraz za stanje duha i tijela,
kad se čovjeku nemili ni raditi, ni misliti
fjera - blagdan i sajam
fjok - vrpca (mašna)
fjoret - ukrasni način pjevanja, pomalo eksibicionistički
fjorin - austrijski novac (do 1918.)
fjuba - kopča za kaiš, ukosnica
fločun - lažov,prevarant, čovjek koji obečaje, a ne napravi
fločavat - lažno obečavat
fonderija - topionica, talionica
fondo - dno, ispod, dole
forca - snaga, sila
forketa - ukosnica
fortifikat - utvrdit, pojačat
fortunal - olujni vjetar na moru
foša - jarak, kanal za odvod vode
fotan - iznerviran, ljut
frajat - rasipat, lumpovati
franak - slobodan
franja - špekula od kamena ili stakla
fregat - prati četkom
frigat - pržit u tavi
friga mi se - fraza: nije me briga
friško - svježe
fritula - vrsta dalmatinskog uštipka
frnjokula - čvrga
frontin - sjenilo na kapi
frut - plod
frutarija - voće a i neke vrste povrća (plodovi)
frutat - ploditi
fudra - postava
fudrat se - dobro se obući, najesti
fugera - kuhalo ili peč na drva, od lima (limene bačve)
fumada - iznenadni osjećaj vrućine u tijelu i licu
fumar - dimnjak
fumat - pušit
fundamenat - temelj
funeral - pogreb
funcut - čovjek spreman na neku prevaru,
funcutarija - vidi: furbarija
furbarija - lukavstvo, prevara
furbast - lukav, varljiv
furešt - stranac
furija - bijes, naglost
fustuma - gnojna oteklina
fuštanj - flanel
fuzbal - nogomet
fabrikat - podvaliti
faculet - rubčić
Fajn Isus ! - Hvaljen Isus! (pozdrav)
fameja - obitelj
fanat - organ suda koji plijeni imovinu
fešteđat - slaviti
fata! - povik kod dobijanja glavnog zgoditka
fila - red za kupovinu
frančežina - vrsta kape
friškina - miris ribe s ribarnice

bariton je napisao/la:

Grga Zlatoper je napisao/la:

bariton je napisao/la:

Grga Zlatoper je napisao/la:

kvaritone biće toga još,ne brini

Vidija san Teja vrduna kako pece srdele,

u slobodnu.

on i kebelo,legende!

Aj molimte stavi onu sliku od Šanta u dvoru da ukrasi ovu lipu temu,a ja cu napisat nešto o Sudamji iz knjige "Smij i suze starega Splita" od Kovačića.

evo ga ako si mislija na ovu sliku...

Bravo GRGA,

ovo su pravi autori ove teme:stare splitske riči,funcutarije i sve ostalo.

Šantov dvor

sve će mo ovo polako opisat,ali najprvo o svetomu Duji koji se bliži.

Ovu sam pricu izvadija iz knijge "Smij i suze starega Splita" od Ivana Ivka Kovačića.


SUDAMNJA OL' FJERA SVETEGA DUJE
(1906)

Sudamnja,oliti van fjera svetega Duje,spliskega sveca,slavi se svake godine na 7.maja.Sveti Duje biskup je pokrovitej Splita i zašćitnik,ka ča jema grad Šibenik svetega Jakova,Trogir svetega Ivana itd.
U žežin Sudamnje počela bi fešta na malo i veliko.Po ciloj rivi gorili bidu bengali ,pucale maškule,rokete i svirala mužika koja je zabavjala svit do kasna,a cili grad bi narešen i inbandjeran.Kako grad,tako i Riva,a najskoli Pazar,napunili bidu se fureštiman,a najvišje Vlajiman.Nike šalčine spliske govoridu - da je sveti duje višje vlaški ven spliski,jer se Splićani ne mičedu iz Splita,ven samo furešti kad dojdu pomolit se i da po Pazaru i Rivi čakod kupidu za svoja poja i svoje kuće - ka da i zaigraju vlaško kolo na Štandarcu i tunbulu na Rivu.
Još prin Sudamnje za deset-petnajst dan u gradu bi se vidilo da je fjera blizu.Meju prviman bi počele dolazit vedute,panorame i razni ringešpili,jer oni koji prvi dojde uvati bi boji požicjun pa na Sudamnju i boje proša.



Ovo je samo uvod u pricu ili prvi dil.

SUDAMNJA OL' FJERA SVETEGA DUJE
(1906)

Ivan Kovačić

Najvažniji događaj Sudamnje je presesun.Presesun je bi dug zar kilometar
i u njen su bile sve bratovšćine,študjenti muški i ženski skul,pa "ćere
Marijine",trećoredci,kompanija soldati i arefužo Splićani,Vlaji i Bračani.
U presesun je bila i mužika.Sudamnja je bila ka niki sinjal ol' štajuna,
jer su se ti dan prvi put stavjali strijači i kanotjere,a ženskadija bi se
traveštili u litnje tanke vešte sa kratkim rukaviman.
Ujutro posli presesuna dove me otac do bankine o' mora da mi kupi
pet drveni balotic,a za sebe čivire,vile i grabje za srpavanje trave.
Kad nas je Vlaj vidi da gledamo njegove izložene stvari,omar je deboto
sve na dušak reka:
- Lula,kamiša,drveni pinjura,kašika,češaja,grabalja,vila,štapova,noža,
sikira,kjuča,balota,kjučanica.....
- Dosta,dosta! - učini mu moj otac rukon mot,jer mu je u plućiman
ponestalo arje a sve ni ni izreka.I,kako reka,kupi mi otac pet balotic
a sebi čivire,grabje i vile i jednu drvenu pladnjaču za rizanje mesa,
a onda me odve pod jednu tendu ispri pujiški brodi i kupija me svirak,
pivca s pituranon crjenon krošton.Koja samo srića,zadovojstvo,
radost - puvat u pivca:kukurikuu! kukurikuu! - učini san nikoliko
puti izasebice da bi mi se glas pope na visoko,jer za Sudamnju svako
dite dobiva svirak,bilo da mu ga kupidu roditeji,ol' ga primi na dar
od susidi.

SUDAMNJA OL' FJERA SVETEGA DUJE
(1906)

Ivan Kovačić


Za Sudamnju su dolazili i razni obrtnici i trgovci i izlagali svoju robu
na prodaju.Kranjkinje su donosile svoju robu u komadima,ka plete
đenpere i macete preje,dočin kotun su prodavali na metre.One su znale
ne samo za Sudamnju ven i priko ostalog vrimena odit od kuće do kuće
od dvora do dvora i prodavat svoju robu,jer njijov dućan bi je na kostiman,
ka spužu kuća,pa kuntente i one i kupci.
Ričani i Gorjani donosili su drvenu robu,ka recimo bačve,kace,vinotoke
žbanje,sprte,ceste,sita i rešeta i svakovrsne maštile za robu i pranje.
Drugi niki donosili bi svece o 'đeša i ostalo za kužinu i kuću,a naši Vlaji
još lopiž,teć,pitari - sve dobro za kuću - od pečene zemje crjenice -
a onda još samari,arari,kosiri,dipal i ostali pošpetic,ka ča su kolorani
ščapići i ostalo.Lule ,teće i lopiže ka i balote držali bi u arare,ol' bi ji
prostrli na svoj kapot,a bilo je balot na stotine,koje oni dilaju priko
zime grijuć se uz oganj.

SUDAMNJA OL' FJERA SVETEGA DUJE
(1906)

Ivan Kovačić


Judi škojari ka i Vlaji dolazili su u Split u jata.Jedni su dolazili kupovat
drugi prodavat,jer se po Rivi i po Pazaru moglo kupit svega ča ti srce
zaželi.Jedino se tega dana ni prodavalo blago velega zuba,ven blago
sitna zuba,ka ča su jančići,kozlići,po koji pulastar i praščići.
Mi mulci najvišje smo kupovali svirke,balote i širene,a od rane bi jili
tepli kolač,a najveći gušt je bi'- Vlaju ukrest balotu.
Jo, da ste samo čuli kako je spliska sudamnja zvižđala!Študjenti bi
se skupjali u klape i svirkiman i širenan činili šerenade - za ne reć
mačje derače - da si ji gušta slušat.Stariji, nervožasti svit,kad bi
ji čuli kako gredu šerenadon,odili bidu u kraj,a študjenti,oduvik
vrazi veliki,krenuli bidu svirketanjon za njiman i guštali kako se
stari svit jidi.
U Splitu je bija običaj da stariji svit,judi i žene,dolazidu na Rivu
dva puta na godinu,i to na Poklade i na Sudamnju - da vidu novitadi
- i tako dobiju matrijala za ćakule priko cile godine.

SUDAMNJA OL' FJERA SVETEGA DUJE
(1906)

Ivan Kovačić


Al ne vaja se jidit - Sudamnja je jedan put na godinu!
- Dobija je tunbulu jadan Bračanin! - čuje se glas iz svita.
- Jopet Bračanin! - jidi se jedan na Bračane,jer Bračani
ka za dešpet Splićaniman i Vlajiman,deboto svake godine,
dobiju cinkvinu ol' tunbulu,ol' jedno i drugo.
- Nu, odnija đava i Bračane! - prokune i' jedan Vlaj.
- Odnija ti cilu Vlašku! - ozove se jedna Braška kojon ni
naresla dlaka na jeziku.
Posli svršetka tunbule zartpala se vaneza sama po sebi
i nastavila se šetnja gori-doli - uz svirketanja.Svira san
i ja iz svog pivca,i evo me jopet na Rivu.Kako san jur
spomeni,svirki i širene paraju uši,ne samo starin nervožastin
,ven i mladima,jer jema oko bankine o' mora vike i dreke
od Vlajov i mulac koji Vlaju ukredu koju balotu,pa ji Vlaj
nagoni i dok on trče za jednin,drugon je portofranko,da
mu na kraju ispade još i gore.
Oni bojestojeći kupuju svojoj dici balun na konac.Druga
dica su đeloža i nimadu mira sve dok jin ga ne razbijedu
iz laštika,a kad ga pogodu i razbiju,čuješ di zaviču:
jepla đilda!Zato na Sudamnju po Rivi bude smija i plača
o' dice,a i Vlaj bi zna koga bonbizat zaraj balot,pa i
odotamo cika,vika,plač,da je konfužjun još veći.
Al ne vaja se jidit,takva ti je spliska Sudamnja

gabina - kabina
gabula - nevolja, problem
galetini - suhi keksi
ganac - klin; preneseno: huncut
ganač - kuka
garbun - ugljen
gargaše - alatka za češljane vune
gariful - karanfil
gaštapan (gaštrapan) - žohar
gavunčić - mala ribica, gavun
gete - visoke cipele
gingat se - ljuljat se
glavinuša - vrsta stolnog grožđa crnoga
glenda - šala
glogočanje - glogot
gnjat - zglob na nozi (skočni)
gnjila - glina, trula (razlika u naglasku)
gnjojar - koji skuplja gnjoj
gobo - grbava osoba
goluz - lakom, proždrljiv, sladokusan, (npr.ka' ja)
gracjožast - dražestan, graciozan
grancav - užegao
grandeca - veličina
granzoli - mekinje
gratat - grebat
gratakaža - ribež
grdelin - vrsta ptice pjevice
grčan - grkljan
grezo - grubo, ružno
grij - grijeh
grintav - slabe volje, spreman za svađu
griota - šteta
grišpan - zgužvan
grop - čvor
guća - podkošulja, majica
gucaj - gutalj
gucat - gutati
guda - krmača, prasac
gujca (guica) - stražnjica
gulišnjak - debelo crijevo
gurla - cijev za odvod vode sa krova ili preneseno: pijanac
gustirna - zdenac vode kišnice, cisterna
gušt - užitak
guštat - uživat
gvaca - podbradak
gvančera (gvantjera) - poslužavnik
gvante - rukavice
gače - hlače
gagrice - moljci
gajeta - drvena bordica na vesla
galanat - uglađen
galantjer - trgovac sitnom robom
galantomo - kavalir
galijoti - pokvarenjaci
gambet - vrsta karike za spajanje lanca
ganga - družina
gangat - zabavljat
garbunjer - mornar koji ubacuje ugljen u kotlove
garbura - karbit
garzun - šegrt
glavurda - osoba sa velikom glavom
gluv - gluh
gonit - tjerat
gospe od cukra - umišljeno lijepa djevojka
gradele - roštilj
grancigula - vrsta morskog raka
gre se - ide se
griculi - ježuri
grub - ružan
garbinada jugo-zapadni vjetar olujne snage
glenda - šala, dosjetka, vic
goma - guma za žvakanje
gozd - željezo
Gracja Božja - Božja Milost
graja - galama
grilje - vrsta prozorskih kapaka

Evo jedna štorija Miljenka Smoje iz 1976 godine

DALMATINSKA PISMA

Sad znan,sad san se sitija zašto san se raspiva o tićima.Kako neću
kad je sad štađun o želande. A Split van je najstariji i najveći oželandurski
centar u zemji.
Ritko je i nać Splićanina koji bar u mladosti nije odija u tiće i igra na balun.
Za onega koji oće živit u Split veliki je hendikep ne razumit se u ta dva
športa.
I veliki oželandur,to je isto ka bit veliki likar,veliki umjetnik - to donosi
popularnost,ugled i za njin ostaju legende.
Baš niki dan sluša san na Rivu diskusiju jedne klape oželanduri.A njijove
diskusije uvik,uvik samo se vrtidu,o pismi,notan,koroni,varijacijan,
magnetofoniman,žgaravanju,školovanju mladi.Nima za nji drugi temi
ni problemi.Da bi čuli pravega pivača,svaki će od nji učinit i pet stotin
kilometri ka od šale.
A isplati ji se slušat:
'Jo, da ste ga jučer slušali,raskrabili biste se!Ajme judi ča je to bilo?
Najpri je iša po note gori,pa onda cilu notu i sta je na koronu pa
raspalija.
'A ne govoriš da ti je u zanju žgara? Neš ti pivača koji pjev zavši sa zja zja'.
'Nemoj mi to govorit,jerbo je to bilo u zanju o žešćine.Više nije zna
ča će i morete li vi zamislit da se o žešćine bacija na škinu,diga gori
noge i onda tako, ležeć,još botu raspalija.Parilo je da će puknit,
da će se raspast i ćiba i grdelin'.


Koja lipa prošla vrimena,a forumaši,

sad ću nastavit,ima još

Nemoj više molimo te.

To je bilo i prošlo toga više nema....

Sada je uzgoj ko više ide u želandu....

U pravu si frigo,nije ovo za te pisano,ovo je samo za one koji znaju kako je

nekad bilo:

DALMATINSKA PISMA (nastavak)

Miljenko Smoje
1976

I onda nastane smij,karanje,svak imitira svoga tića i svaki se u tića pritvori.
I parilo je da se to na Rivu spustilo jato grdelini pa onda doletitdu vrduni,
faganeli,lugarini,frzelini.
I sve zvoni;lilililili,cicicici,li li li ciblin ciblin......
Jedan tičar s marjanski skal jema grdelina za kojega mu dajedu na ruku po
miljuna,a on ni čut.Govori da ga ne bi prominija njanci da mu dadu za nj
Mišu Kovača i Arsena Dedića skupa.
A ko zna koliko bi danas vridija jedan grdelin lipaš kakvi je do pri nikoliko
godin bilo na Marjanu.
Jedan šofer nikidan je čuja jednoga tamo iza Dubrovnika i omar se sprema
ekspedicija koja će sa dva tonobila poć čut toga pivača.
Ako ga ne uvatidu,snimit ćedu mu pivanje na magnetofonsku vrpcu i
onda će du na to učit mlace.
Jema i taki tići koji su rođeni pedagozi,učitelji,ma ke učitelji - profešuri -
špecjalisti za odgoj mladi naraštaji.
A da van je vidit muzičke skule,institute i klinike za tiće.Magnetofoni s
arijan najboji pivači uvik se vrtidu.A ako se, nedaj bože,javi bolest među tićima,to se omar tučedu
befeli i zovu telefoni po svitu a kapitani,makinjišti,noštromi - a u
zanje godine - i piloti i štuardese nosidu sve dekote iz cilog svita.


Eto forumaši,tako je bilo,a

cudinoxi misle da su oni izmislili ucenje mladi na traku ha ha ha .

ima još....

Hahahahaha.
Sve to triba razumit skužija sam sve.

Miljenko Smoje

DALMATINSKA PISMA (nastavak)

1976


Jedno je vrime parilo da će ova tradicionalna splitska skula izumrit jer se
mladost infetala drugin hobijima,ali sad se jopet masovno vraća da
nastavi oželandursku slavu grada.
Tonobilima se sad putuje u tiće u Liku,u Bosnu. A jema našega svita,
sa službon u unutrašnjosti,čak oficiri i rukovodici,koje su sa čibama
i bošketima viđali i oko Beograda,Jubjane ,Skopja..
Znate da me za nji malo straj!Ča će bit ako tamo u kafanu ,oli u kancelariju
poćmedu imitirat svoga najbojega tića,pa se raspivadu lilili,ciblin ciblin....
More ko mislit da jin je skopjalo i trkat po likara.


Ovo sam forumaši izvadija iz knjige Miljenka Smoje napisane 1976 godine,znaci da obuhvaca
period Splita sedamdesetih godina.

Tako je bilo.

Lipo mi je ovo pročitat,premda se radi o tekstu koji znam skoro napamet.

Barba Miljenko je neponovljiv!

Koce, super je storija, samo......mestar Smoje ne spominje zijadu nigderi! Šta je rec??? Ima li je u drugom dilu price možda?

Covik piše o pletivima, nabraja ih bolje od grdelina a ne spominje mamu huanitu šta bi rekli sinjani, a kolko znam u ST Grdelin bez zijade ne vridi pisljiva boba!

Damiane,

Miljenko Smoje nija bija ticar,nego novinar,

pitaj ti svoga prvoga susida je li ikad u tebe cuja zijadu,pa vidi šta ce ti rec,isto ka i moj meni.

bariton je napisao/la:

Damiane,

Miljenko Smoje nija bija ticar,nego novinar,

pitaj ti svoga prvoga susida je li ikad u tebe cuja zijadu,pa vidi šta ce ti rec,isto ka i moj meni.

ha ha ha ha a jesi ga opra

bariton je napisao/la:

Damiane,

Miljenko Smoje nija bija ticar,nego novinar,

pitaj ti svoga prvoga susida je li ikad u tebe cuja zijadu,pa vidi šta ce ti rec,isto ka i moj meni.

Ima jedan tekst od Miljenka Smoje šta je Fredi stavlja na drugi forum o odlasku u tiće... Smoje je bija tićar,više želandur, u ditinstvu ka i svako dite u ono vrime...

Damiane prije su se držala pletiva, sad se držu zijade, i to glatke...

Je me opra a???? Hahahahahahaha
ja ne držin zijade, tako da nije moga ni cut!
jer kao sta si i sam puno puti reka: bolje tic bez zijade nego sa nevaljanom, a 99,99999% onih šta san ja slusa po Dalmaciji su nevaljane! Hehehehe
daj stavi vise taj dio teksta di spominje mamu huanitu !

Priznaj opra te je, držiš zijade rekli su mi susidi al i rekli su da in ne ulazi glatko tako da ništa...